ć

im. s. neskl. peto slovo hrvatske abecede

ć

im. m. neskl. nepčani sliveni šumni bezvučni suglasnik

ćȁkula

im. ž. G ćȁkulē pokr. razgovor o nevažnim i svakodnevnim stvarima

ćakùlati

gl. nesvrš. neprijel. prez. 1. l. jd. ćakùlām, 3. l. mn. ćakùlajū, imp. ćakùlāj, aor. ćakùlah, imperf. ćakùlāh, prid. r. ćakùlao pokr. v. blebetati, brbljati

ćȁp

usk. označuje naglo hvatanje

ćȅlav

prid. G ćȅlava; odr. ćȅlavī, G ćȅlavōg(a); ž. ćȅlava, s. ćȅlavo; komp. ćelàvijī koji je bez kose; sin. plješiv zast.

ćȅlavjeti

gl. nesvrš. neprijel. prez. 1. l. jd. ćȅlavīm, 3. l. mn. ćȅlavē, imp. ćȅlavi, aor. ćȅlavih, imperf. ćȅlavljāh, prid. r. m. ćȅlavio, ž. ćȅlavjela, s. ćȅlavjelo, mn. ćȅlavjeli postajati ćelavim

ćȅlavōst

im. ž. G ćȅlavosti, I ćȅlavošću/ćȅlavosti osobina onoga koji je ćelav; sin. plješivost zast.

ćèlija

im. ž. G ćèlijē; mn. N ćèlije, G ćȅlījā 1. soba u samostanu ili zatvoru 2.  kućica 3.  stanica 4.  članak

ćevàpčić

im. m. G ćevàpčića; mn. N ćevàpčići, G ćevàpčīćā 1. komadić mljevenoga mesa oblikovan u mali valjak i pečen na žaru 2. mn. jelo od istoimenih komadića mesa

ćìlim

im. m. G ćìlima; mn. N ćìlimi, G ćȉlīmā pokr. v. sag

ćirìlica

im. ž. G ćirìlicē jez. pismo nekih slavenskih naroda nazvano po sv. Ćirilu  hrvatska ~ staro hrvatsko pismo, oblik ćirilice koji se upotrebljavao u Bosni i Hercegovini i južnoj Hrvatskoj; sin. (bosančica)

ćirìličnī

prid. G ćirìličnōg(a); ž. ćirìličnā, s. ćirìličnō koji se odnosi na ćirilicu [ćirilično pismo]

ćȕba

im. ž. G ćȕ; mn. N ćȕbe, G ćȗ v. kukma

ćȕbast

prid. G ćȕbasta; odr. ćȕbastī, G ćȕbastōg(a); ž. ćȕbasta, s. ćȕbasto v. kukmast

ćȗd

im. ž. G ćȗdi, L ćúdi; mn. N ćȗdi, G ćúdī, DLI ćúdima v. narav ♦ biti komu po ćudi sviđati se komu, biti prihvatljiv komu

ćùdljiv

prid. G ćùdljiva; odr. ćùdljivī, G ćùdljivōg(a); ž. ćùdljiva, s. ćùdljivo; komp. ćudljìvijī koji je promjenjive naravi

ćȕdorēdan

prid. G ćȕdorēdna; odr. ćȕdorēdnī, G ćȕdorēdnōg(a); ž. ćȕdorēdna, s. ćȕdorēdno; komp. ćudorèdnijī 1. koji se pridržava vjerskih i moralnih načela [~ mladić] 2. koji odražava pridržavanje vjerskih i moralnih načela [ćudoredno ponašanje]

ćȕdorednōst

im. ž. G ćȕdorednosti, I ćȕdorednosti/ćȕdorednošću osobina onoga koji je ćudoredan ili svojstvo onoga što je ćudoredno

ćȕdorēđe

im. s. G ćȕdorēđa moral propisan vjerskim ili društvenim pravilima

ćȗk

im. m. G ćȗka; mn. N ćȕkovi, G ćȕkōvā zool. sovovka sivosmeđe boje s dvama uzdignutim čupercima na vrhu glave koja se hrani manjim sisavcima i pticama ♦ sam kao ~ potpuno sam, osamljen; stajati kao ~ stajati potpuno sam, biti osamljen

ćȕp

im. m. G ćùpa; mn. N ćùpovi, G ćȕpōvā zemljana posuda užega grla u kojoj se čuvaju zrnati plodovi, sitni predmeti ili tekućina

ćȕška

im. ž. pljuska

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga